Sve manje

sve manje imam vremena
 da nekome nedostajem
  postala je navika
   da nisam više sposoban
    da držim pogled prikovan
     za ljude koji dolaze
      u susret novom ne gledam
       pred svetom javno priznajem
        da hoću da se sakrijem
         od sebe nikog ne vidim
          kad hoću da zaboravim
           na reku koju poznajem
            dolazim da promislim
             možda nešto izmislim
              kišu koja ne pada
               svakog dana poželim
                za nekim da se osvrnem
                 sve manje imam vremena


10. februar 1999.

Spring Theme (Prolećna tema)

For a long time I don't know
How to do just one right thing
My heart and brain don't get along
Too much words can make me wrong

All the glances that we stole
Hidden messages I've sent
Seems that never reached to you
Or you keep them deep inside

I expected just one sign
Every smile was so unreal
But you like to play with me

Very last thing that I see
Just before I fall asleep
And the first thing when I wake
That is You I want you near

All the pieces come at place
And I feel so satisfied
All these possibilities
Make me go on make me alive

And I no more hesitate
There's no time to fool around
In my arms I hold you still
We deserve to share this spring.

Već neko vreme ne umem
da uradim pravu stvar
srce mozak ne sluša
nespretan sam s rečima

Ukradeni pogledi
i skrivene poruke
nisu stigli do tebe
il’ ih čuvaš u sebi

Čekao sam neki znak
svaki osmeh tako drag
ti se igraš sa mnom znam

Poslednje što primetim
kada želim zaspati
prvo kad se probudim
pored mene to si ti

Kockice se sklapaju
ponovo sam ispunjen
toliko mogućnosti
samo napred vode me

I više ne oklevam
nema mnogo vremena
čuvam te u nedrima
proleće je pred nama.

Guts (Utroba)

I am anxious all the time
With these itches under skin
And the dust that's on my chin
I don't feel like I'm alive.

All these years have passed me by
Too much words I fought inside
Can you guess what's on my mind
I got nothing to confide.

With the fake grin on my face
All "Good days" I trade for swears
Cynic till the day I die
I will never cure my pride.

Leisure makes me feel depleted
In my dreams I grind my teeth
Every sunrise that I meet
I am wilting like a tree.

I’m an expert for excuse
I just hate to be accused
I just want to rip apart
All my guts with beasts inside.

Nervozan sam danima,
osećam u kostima,
na temenu prašina,
ništa me ne zanima.

Svih proteklih godina
svađam se sa rečima,
da li se već oseća
da me svaka pogađa?

Smejem se bez razloga,
psujem mesto pozdrava,
ciničan bez granica,
imam rak karaktera.

Umoran od nerada,
u snu škripim zubima,
svako jutro iznova
Pirova je pobeda.

Izgovora gomila,
sujeta me nervira,
želim da se pocepa
utroba sa zverima.

Gomila

kao provala oblaka

kulja iznutra

teška gomila

gorčine ožučene

zbijene

stisnute

dugo gomilane

kulja kroz nozdrve

prste na nogama

grudi na rebrima

na oči izlazi

konačno odlazi

proći će vremena

dok se ponovo napuni

Kec iz rukava

Ko zna kada će
eoni odneti ovaj
cinizam, prezir,

ironiju, podsmeh,
zavist...

retki su ljudi
u koje verujem.
ko zna kada će ovaj
as boje srca
vratiti nekog ko je drag
a isto veruje.

My Hill Above the River

Heaven above, river below,

My heart inside, your face beside

Birds over me fly over here

Take me away, so far away.

Heaven above, river below,

Sunrise on East, sunset on West,

On the horizon a well known hill

The river flows, I'm standing still.

Heaven above, river below,

My eyes can see the last night dream:

Sky over me, the clearest stream,

I am a stream, you are in me.

If I could be just drop of water

of the rain in cloud over,

Then you'd be drop in river lower

I would fall down to swim with you.

Ogledalo

u njemu vidim odraz 

krvavog lica sa crnim okom 

kao ponor bez dna ta mala zenica 

u koju stane 

beskrajno nebo 

a nekad ne stane ništa

u njemu vidim kosu 

gustu i oštru, kao noć crnu 

i bele vlasi, od straha il' čega 

tek oni kažu 

vidi seda dve tri 

i bledi crna 

čudna je stvar taj srebrni prah 

moj lik u njemu nestvaran 

svet iza tebe možda je bolji 

staklena spravo vrata otvori 

u njemu vidim lice 

svaki dan 

još jedna bora polako zatvara usne 

smeh mi je sirov 

postajem mator 

hrapava brada 

a žilet tup 

u njemu vidim senku 

zloslutnu tamnu
kao misli što grizu 

ne osećam strah 

samo inat i ponos 

čekaj još jednom 

da te pogledam 

staklo je puklo davno u meni 

godina sedam sedim i čekam 

krvavu gledam sliku i sklapam 

mozaik sebe da vidim se

Grammar (Gramatika)

gramme of pain
from gramme of heart
by gramme of wind
shares gramme of light
and gramme of night
with gramme of hush
in gramme of life

gramme of hate
from gramme of love
by gramme of ache
shares gramme of brain
and gramme of soul
with gramme of yore
in gramme of man

gram bola
od grama srca
pri gramu vetra
dele gram svetla
i gram mraka
sa gramom tišine
u gramu života

gram mržnje
od grama ljubavi
pri gramu bola
dele gram uma
i gram duha
sa gramom prošlosti
u gramu čoveka