Dnevnik jednog taksiste #7

Photo: tamburix

Ne volim da generalizujem, ali ako primite vožnju iz "Gardena" u petak uveče, možete da očekujete dve opcije: namontirane cice koje migriraju u neku od folkoteka na celovečernju zabavu, ili namontirane opasne momke koji se spremaju da emigriraju. Istini za volju, momci obično imaju sopstveni prevoz u obliku crnih audija i BMW džipova sa zatamnjenim staklima, ali mlađi wannabejevi još nisu na tom nivou, pa masovno koriste usluge jeftinog taksi prevoza. Ovog puta je bilo nešto drugačije; čekale su me tri devojke i jedan mladić.

Slobodan dan

1. ustao u 7:00
2. odveo ćerku u vrtić
3. vratio se po ranac koji smo zaboravili
4. otišao ponovo u vrtić
5. trčao 
6. povredio koleno
7. odšepao do bankomata
8. vratio se do zgrade po auto
9. otišao do drugog bankomata jer na prvom nije bilo para

Zatrovanost naše varoši

Toxicity

Conversion software version 7.0
Looking at life through the eyes of a tire hub.
Eating seeds as a pastime activity
The toxicity of our city, of our city...

You, what do you own the world?
How do you own disorder, disorder?
Now, somewhere between the sacred silence,
Sacred silence and sleep,
Somewhere between the sacred silence and sleep
Disorder! Disorder! Disorder!

More wood for the fires, loud neighbors,
Flashlight reveries caught in the headlights of a truck.
Eating seeds as a pastime activity
The toxicity of our city, of our city...

When I became the sun
I shone life into the men's hearts

Zatrovanost

Konverzija, program, sedma verzija,
Posmatram život kroz točak na kolima.
Grickanje semenki je niz dokonih aktivnosti
Zatrovanost naše varoši, naše varoši...

Vi, kao, posedujete svet?
Kako ćete nered, nered?
Sad, negde između svete tišine,
Svete tišine i sna,
Negde između svete tišine i sna,
Nered! Nered! Nered!

 Više drva za vatru, glasne komšije,
Titraji svetla zarobljeni u farovima kamiona.
Grickanje semenki je niz dokonih aktivnosti
Zatrovanost naše varoši, naše varoši...

Kada jednom postanem sunce,
Isijavaću život u ljudsko srce.

Računar za 200 evra

- Da li bi hteo sa mnom da odeš do grada da mi pomogneš pri izboru računara?

Ovo pitanje su mi rođaci, prijatelji i poznanici postavili toliko puta, da mi je pomalo žao što nisam otvorio neku prodavnicu za preprodaju računara i perifernih komponenti, pa da nešto i zaradim.

Ljudi znaju da “petljam nešto sa kompjuterima” iako sam svoj prvi računar, za razliku od velikog broja tehnički potkovanijih kolega, kupio tek krajem 2003. godine. Međutim, vrlo brzo sam postao “stručnjak za elektroniku” i “majstor za kompjutere” u očima onih koji su mi postavili pitanje sa početka teksta.

Izvor: http://www.glasbergen.com/computer-cartoons

Pretpostavljam da je to zbog toga što sam još kao klinac obožavao da rastavim neki uređaj do najsitnijih detalja bilo presudno da se upustim i u rastavljanje te “crne kutije što zuji” pa da proniknem u surovi svet informacionih tehnologija. Surov zbog toga što ljudi kupe računar za dve i po plate, da bi njihov sin za nedelju dana “prekucao” poslednju verziju “Call of Duty”, “Pro Evolution Soccer” ili “Need for Speed” i onda shvatio da na njemu ne može da pokrene najnoviju 3D igru koja se upravo pojavila. Ne znam da li se više frustrira dete - “napredni” korisnik multimedijalne “zveri” ili njegovi roditelji koji, umesto zahvalnosti što su napokon priuštili svom čedu moćno sredstvo za učenje i zabavu, dobiju kritike kako drugari u školi imaju bolje mašine.

Nasilje u Srbiji

Nakon nedavne tragedije u Beogradu kada je tročlana porodica skočila sa zgrade, povela se još jedna u nizu rasprava putem društvenih mreža i u komentarima elektronskih medija. Prvo je "Blic", u želji za ekskluzivnošću, preneo pogrešnu informaciju da su svo troje poginuli, čuo sam da je to učinjeno čak i pre dolaska hitne pomoći na lice mesta. Potom su drugi mediji u narednih sat ili dva prenosili različite informacije, o tome da su skočili sa 5. ili 6. sprata, sa krova zgrade, o godištu roditelja i o zdravstvenom stanju dečaka, da bismo kasnije saznali šta se zapravo dogodilo. To je sve manje bitno. Ono što jeste bitno je razlog zbog kojeg se dogodila ova užasna tragedija, kao i razlozi svih tragedija iz prošlosti i onih koje će se dogoditi u budućnosti. Siromaštvo, depresija, psihoza, nasilje u porodici...

Kad sunce opet zađe

U trenutku kada je počinjao prvi koncert Hladnog piva u Hali sportova, ja sam osamdesetak kilometara severnije uspavljivao Mašu uz pesmu Kad sunce opet zađe Starih pizda iz Pule. Nakon što se rodila, plakala je prvih nekoliko nedelja noću. Pročitao sam na nekom forumu da je jedan tata pevao tu pesmu svom sinu kada ovaj nije hteo da spava, pa sam i ja rešio da  probam. Za divno čudo, uspevalo je. Ne pamtim kada sam joj poslednji put svirao pred spavanje, pošto je skoro uvek mama uspavljuje. Pevao sam "i zvezde nek ti kažu da još uvijek volim te ja..." kada je počela da plače.