Ogledalo

u njemu vidim odraz 

krvavog lica sa crnim okom 

kao ponor bez dna ta mala zenica 

u koju stane 

beskrajno nebo 

a nekad ne stane ništa

u njemu vidim kosu 

gustu i oštru, kao noć crnu 

i bele vlasi, od straha il' čega 

tek oni kažu 

vidi seda dve tri 

i bledi crna 

čudna je stvar taj srebrni prah 

moj lik u njemu nestvaran 

svet iza tebe možda je bolji 

staklena spravo vrata otvori 

u njemu vidim lice 

svaki dan 

još jedna bora polako zatvara usne 

smeh mi je sirov 

postajem mator 

hrapava brada 

a žilet tup 

u njemu vidim senku 

zloslutnu tamnu
kao misli što grizu 

ne osećam strah 

samo inat i ponos 

čekaj još jednom 

da te pogledam 

staklo je puklo davno u meni 

godina sedam sedim i čekam 

krvavu gledam sliku i sklapam 

mozaik sebe da vidim se