Bogovi iz Šalter Sale

Danas sam rešio da još jednom isprobam sistem koji me je već nekoliko puta poštedeo višesatnog čekanja ispred SUP-a i probam da dobijem saobraćajnu dozvolu bez famoznog Broja. Agencija u kojoj sam registrovao automobil mi je uzela 2300 dinara za tehnički pregled i ceo postupak registracije da ne bih lično išao u SUP. Ne znam koliko bi mi tražili i za uzimanje saobraćajne, pa sam odlučio da bar jednom pokušam sam. Bio sam u Kralja Petra oko 20h, kada sam pretpostavio da nema velike gužve, pogotovo za dozvole. I zaista nije bilo, samo po jedan čovek sa brojem na svakom od dva šaltera za tu namenu i još dvojica običnih smrtnika bez broja koji su čekali posle njih.

Objasniću vam kako funkcioniše Šalter Sala u Kralja Petra; postoji 8 službenika u smeni, na 8 šaltera, 4 za izradu ličnih dokumenata (pasoši, lične karte, promene prebivališta) i 4 za saobraćajne dozvole. Svakog jutra Policajac-Bog podeli gomilu Listića sa Brojem i oni smrtnici koji ga dobiju automatski postaju Polubogovi. Šalterske Boginje ceo dan opslužuju Polubogove obrađujući njihove predmete. Radost kada Polubog uspe da završi celu proceduru jednaka je Noletovom trijumfu na nekom od gren-slem turnira.

 Prvi smrtnik bez Broja je stidljivo prišao prvom slobodnom Šalteru nakon što je sačekao da se odnekud slučajno ne pojavi Polubog sa brojem 734 koji se, uz visokofrekventni zvučni signal, prikazao na Displeju Šalter-Sale. Pažljivo sam slušao njegov razgovor sa Šalterskom Boginjom:

- Dobro veče. Izvinite, čekao sam da prođu svi koji imaju Brojeve, više nema nikoga, da li biste bili ljubazni da mi izdate saobraćajnu dozvolu? - sagoreo je od poniznosti drhtavi smrtnik bez Broja, saginjući se ispred Šaltera.
- Nemaš Broj? - kao užarenim žaračem odbrusila je predivna i ponosna Šalterska Boginja.
- Pa, ovaj, nemam, znate, radio sam ceo dan, izvinite, žena mi je bolesna, nije mogla da dođe, a gazda nije hteo da me pusti... - znojio se smrtnik bez Broja shvatajući da nema šanse da vrati slajs dijagonalu koju mu je na prilično slab servis uputila Šalterska Boginja.
- Ne može ništa ako nemaš broj, dođi ujutru! - smečovala je Šalterska Boginja.
- Ali, molim Vas, pa radite još sat vremena, nema nikog više sa Brojem. - gotovo dečjim glasom izgovorio je smrtnik bez Broja.
- Hoćeš da kažeš da ja ništa ne radim ako nisam na Šalteru? - sevnula je očima novosadska Hera - E pa, neće više niko večeras dobiti Dokumenta ko nema Broj, imam ja da slažem Fascikle, je l' tako draga Afrodita? - pogledala je svoju koleginicu. Afrodita se samo zagonetno nasmešila premeštajući svoje Fascikle sa leve na desnu polovinu Stola. Smrtnik bez Broja se udaljio, pogledao me očima punim suza i rekao: - Ne vredi, neće da rade za Nas bez Broja.

Prišao sam rešen da rizikujem gnev svih osam Šalterskih Bogova i uputio se ka Heri sa Šaltera 4.
- Dobro veče, mogu li da podignem saobraćajnu dozvolu?
- Broj?
- 735.
- Da vidim listić.
- Zaboravio sam.
- Onda ne možeš dobiti dozvolu.
- Zašto ne mogu?
- Zato što moraš imati Broj.
- Nema nikog više sa Brojem, ima nas tri smrtnika bez Broja a vi radite još sat vremena.
- Pitajte dežurnog policajca da vam podeli brojeve pa ćemo vas primiti.
- Policajac-Bog mi je malopre rekao da pitam Vas, pošto nema više nikog za danas.
- Ne znam ja ništa.
- Naravno da ne znate, zato znate da maltretirate ljude kao da su stoka, pričate gluposti.
- Ja pričam gluposti?
- Da.
- Frmmmfff...

Hera je besno ustala i otišla u raskošne odaje iza nekih Tajnih Vrata, naizgled neuglednih i neupadljivih, a iza njih je dopirao miris nektara i ambrozije, pomešan sa aromom stare hartije, antičkog nameštaja i nagorele elektronike starih Windows NT stanica koje su svakog momenta pretile da obore Sistem. Okrenuo sam se, a još tri smrtnika bez Broja su stajala u redu iza mene u nadi da ćemo uspeti da ukrademo vatru sa Olimpa.

Otišao sam kod dežurnog Policajca-Boga koji je u međuvremenu dobio društvo raskošne Policajke-Boginje koja se taman ogledala u magičnom ekranu pametnog telefona, praveći božanstveni balon od dve gume za žvakanje.

- Dobro veče. Možete li da nam izdate brojeve da podignemo dozvole?
- Pitajte koleginice sa Šaltera 4 i 5.
- Pitao sam, rekle su da će nam ih izdati ako nam podelite Brojeve.
- Nema više brojeva, tek sutra ujutru.
- Ne treba nama puno, svakom po jedan, može dva parna  i dva neparna, svejedno, dajte nam neke najprostije, cele Brojeve.
- Pokvario se automat za izdavanje Brojeva - zvučnim altom progovorila je Policajka-Boginja - dođite sutra, plop! - ispucala je svoj balon od žvakaćih guma.
- Nije vas nimalo sramota? - pitao sam, gledajući u lisice i pištolj na opasaču Policajca-Boga.
- Ne. - kezila se plava Boginja.

Vratio sam se do Šaltera broj 5. Tu se zadesio neki dobri čikica sa brkovima, verovatno sluga Bogova, pošto me je krajnje ljudski upitao šta mi treba. Ponovio sam da nas četvorica želimo da podignemo saobraćajne dozvole i da nemamo Broj, ali isto tako nema više nikog u sali koja radi još sat vremena.
- Gospodine, Boginje su vrlo ljute danas, morate razumeti. Uradiću vam, ali nemojte biti drski, nije u redu prema Boginjama, a ni prema smrtnicima koji stoje u redu od ranog jutra da bi dobili Broj. Shvatite, nije do Nas - šapnuo mi je.

Tada sam shvatio: Zevs je sve ovo zamislio sa razlogom. Traži odabrane i poslušne podanike koji su spremni na sve da bi postali Polubogovi. Samo oni koji goli i bosi pregaze reku Stiks po kiši, snegu, vetru ili suncu i dobiju Broj, mogu da budu dostojni života pod Olimpom. Mogu da pričaju sa prelepim Šalterskim Boginjama i svojoj porodici ponesu hartije od vrednosti koje će posle zameniti za plastiku bez vrednosti. I tako svake godine, prinosiće svoje žrtve Zevsu i ostalim Bogovima sa Olimpa, dok će se oni bezbrižno naslađivati ambrozijom iza Tajnih Vrata.

- Hvala Vam puno - rekao sam, dirnut ljudskošću čikice sa brkovima - izvinite što sam bio neprijatan prema Vama, niste to zaslužili, ali molim Vas da razumete, nije do Nas!