Gomila

kao provala oblaka

kulja iznutra

teška gomila

gorčine ožučene

zbijene, stisnute

dugo gomilane

kulja kroz nozdrve

prste na nogama

grudi na rebrima

na oči izlazi

konačno odlazi

proći će vremena

dok se ponovo napuni

Kec iz rukava

Ko zna kada će
eoni odneti ovaj
cinizam, prezir,

ironiju, podsmeh,
zavist...

retki su ljudi
u koje verujem.
ko zna kada će ovaj
as boje srca
vratiti nekog ko je drag
a isto veruje.