C'est la vie

Ne želim da pišem neki preopširan uvod, stvari su u principu prilično jednostavne.

Neko od drugara je postavio video klip pod nazivom Exploding Actresses 02 - Love Movies i pošto je sam naslov dovoljno intrigantan, naravno da sam kliknuo veliko crveno dugme.

Možda zbog popijenog piva, možda zbog trenutno dobrog raspoloženja, naglas sam se smejao, što ne činim baš tako često ispred monitora. Pošto ovaj video traje jedva nešto više od 2 minuta, a organizam je tražio još smeha, kliknuo sam i na jedan od ponuđenih klipova koje je YouTube odabrao, pa sam tako pogledao i video pod nazivom Exploding Actresses 03 - Disney Princesses.

Doza smeha je bila zadovoljavajuća, a već sam počeo i malo ozbiljnije da razmišljam, pa mi je proletelo kroz glavu da se nadam kako moja ćerka neće videti ovaj video "uradak" dok malo ne poraste, jer bi se verovatno rasplakala. Sa druge strane, pošto sam se amaterski malo bavio video montažom, bio sam fasciniran veštinom i trudom uloženim u ove svojevrsne parodije, pa sam kliknuo na ime autora da vidim šta to još on ima da ponudi. Očekivao sam barem 200 raznih video snimaka slične tematike, ali sam se iznenadio kada sam video svega 10, uključujući i ova 2 koja sam upravo pogledao.

Snimci su bili poređani od najnovijeg do najstarijeg, a naslovi su bili manje, više očekivani, osim poslednja 3, koja se nekako nisu uklapala u ovu sliku, svi su imali zajedničko "C'est la vie" u naslovu. Pošto osim ove fraze ne razumem baš mnogo francuskog, kliknuo sam na naslov koji je u nastavku imao i ENGLISH SUBS. Zamolio bih te, poštovani čitaoče, da to uradiš i ti, pogotovo ako si već pogledao (ili pogledala) gornja dva videa, oduzeće ti samo 5 minuta, skoro ništa u poređenju sa vremenom koje je nepovratno izgubljeno na gledanje mačaka koje skaču i laju, sudare ruskih vozača, pijane starlete i najzanimljivije momente "Farme" i "Velikog brata".

Nisam neki kritičar, kao što rekoh, potpuni amater, slobodno mogu reći laik, ali mene je oduševio. "Dobro", neki će reći, "gledao sam i mnogo boljih kratkih filmova, npr. Sećanja ili Šta je to?, nije ništa posebno". Možda i nije, ali za osobu koja u svom životu nije napravila ništa kreativno, iz čiste ljubavi ili hobija, ovaj film je pravo savršenstvo.

Mene je, međutim, zaintrigiralo to što je, pretpostavljam isti autor, dakle, sada već izvesni Simon Rovelini (Simone Rovellini), kreirao jedno ovakvo remek-delo i svojevrstan Internet meme sa glavama poznatih glumaca koje eksplodiraju u krucijalnim momentima po kojima se te scene večno pamte.

Hronološki gledano, Simon je film C'est la vie postavio 4. februara 2013. kao i C'est la vie - Making of, verovatno u nadi kako će, nakon što prosledi link rodbini, prijateljima i poznanicima, ljudi širom sveta videti njegovo delo. Pošto se to nije dogodilo, Simon je 4 meseca kasnije postavio verziju sa ubačenim engleskim titlom, a zatim i nekoliko gore pomenutih parodija. Ne znam kako i kojim kanalima je ovo delio po Internetu, ali su za prethodna 2 meseca (trenutni podaci) ovi snimci sabrali preko 3.5 miliona (!) pregleda, što mu sada sasvim sigurno donosi pristojnu zaradu od reklama uključenih u snimke.

Trenutno najgledaniji klipovi su upravo eksplodiranje Diznijevih princeza (1.4 miliona) i The Lion King Random Death sa 1.27 miliona pregleda.

Poenta cele ove priče je da, koliko god se trudili da napravimo nešto lepo, možda i korisno, to niko neće primetiti, sve dok na to ne ukaže neka naizgled potpuno irelevantna besmislica ili srećan (čudan) splet okolnosti. Ljudi očigledno danas žele samo laku zabavu, bez mnogo opterećivanja i razmišljanja. Takav je život, a i Internet.