Pušenje ne ubija... Odmah...

Mladić došao u posetu mami na Institutu u Kamenici.
Ona mu se obradovala, grli ga, pozdravlja, pa ga pita:
- Da li si ostavio cigarete?
Sin joj odgovara:
- Da, u kolima su. A ti lekove?

Jagoda Kravić
(1947-2010)

Ovaj dijalog sam sasvim slučajno čuo kada sam išao u posetu tetki koja je zbog raka pluća ležala na istom Institutu. Tada se oporavljala, ali je nekoliko meseci kasnije umrla od metastaza na mozgu za koje bukvalno nikom od nas iz najuže porodice nije htela da kaže, da ne brinemo. Često smo govorili da preteruje, da joj nije ništa, da je hipohondar i da umišlja da je ozbiljno bolesna kako bi skrenula pažnju na sebe, a kada joj je zaista bilo loše, nikom se nije žalila. Bila je novinar i radio voditelj sa božanstvenom bojom glasa, erudita, pratila je medicinu, književnost i umetnost, najviše je volela da radi sa decom, svoju nije imala. Sa druge strane, bila je pasionirani pušač, pretpostavljam da je taj porok u najvećoj meri doprineo da nas prerano napusti.

Otac je takođe bio pušač. Kada bi se preračunalo koliko novca je potrošio na cigarete za proteklih 40 i kusur godina dobila bi se milionska cifra, u nekoj od aktuelnih valuta. Njemu je svojevremeno (2010) iz potkolenice odstranjen tumor veličine pesnice. Srećom, ispostavilo se na kraju da je benigan, ali je vreme provedeno u iščekivanju biopsije, raznih analiza i rezultata ostavilo traga, kako na njemu, tako i na svima nama oko njega. Umro je 2. februara 2014. nakon jednog nesrećnog slučaja u blizini svoje kuće u Rumi.

Mama je konačno ostavila pušenje nakon nekoliko neuspešnih pokušaja. Srećom, ne pati od nekih ozbiljnih obolenja, da "čuknem vo drvo". Kad bolje razmislim, otkad znam za sebe, većina starijih rođaka i poznanika iz najbližeg okruženja su nikotinski zavisnici, počev od roditelja. Ono što je interesantno je da se ni brat ni ja nikada nismo odali ovoj užasnoj navici, a mogli smo, "ladne vode". Istina, probao sam nekoliko puta, ali nisam našao apsolutno ništa u tom "uživanju".

Nikada neću uspeti da shvatim kako je neko u stanju da muči svoj organizam dok ne stvori jednu od najgorih navika u istoriji čovečanstva. Nekoliko puta sam čuo od poznanika da su bukvalno povraćali kada su počinjali da puše, ali su "hrabro" izdržali i savladali taj prirodni refleks svog respiratornog i gastrointestinalnog sistema. Osim što direktno truješ sebe, truješ i one oko tebe, a to su najčešće ljudi koje najviše voliš, porodica i prijatelji. Finansijski aspekt sam već pomenuo, kao i medicinski, ostaju još moralni i racionalni, ali njih ne bih da obrazlažem, to se, valjda, nosi "iz kuće".

Najčešći odgovor koji dobijete kada pitate pušače zbog čega puše je da ih to smiruje. To implicira da su bez duvana "nemirni", odnosno, nervozni, depresivni, zabrinuti. Znam mnogo nepušača koji pate od istih simptoma, ali nikotin je poslednje što bi ih "smirilo". Ovi što su zavisni najčešće ne mogu da zamisle da popiju kafu ili (alkoholno) piće bez cigarete, postaju neuračunljivi ako ostanu bez cigareta ili, još gore, upaljača. Nedavno mi je koleginica ispričala kako su svojevremeno na ekskurziji ostali bez upaljača u hotelu u kojem su bili, bila je nedelja i nijedna prodavnica u blizini nije radila, a nisu smeli da traže od nastavnika ili osoblja hotela, pa je konstantno neko morao da ima upaljenu cigaretu kako bi, kada ona dogori, mogli da pripale sledeću.

Nedavni Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima i u radnim organizacijama doveo je do toga da sada ispred (ili iza) gotovo svake zgrade možete da vidite manje grupice ljudi kako koriste svoju marljivo stečenu "puš-pauzu", dok im iznad glava lebdi sivi nikotinski oblak. Jedan prijatelj me je pitao da li znam neki lokal u gradu koji je isključivo za nepušače, hteo bi da izvede ženu na večeru, bila je u sedmom mesecu trudnoće tada. Rekao sam mu da ne znam i da samo u većim lokalima postoje odvojene prostorije za pušače i nepušače, ali i u tom slučaju one nisu fizički odvojene. U devet od deset slučajeva, ljudi koji su u mom okruženju pripalili cigaretu nisu me pitali da li mi to možda smeta, čak i kada sam u tom trenutku za istim stolom obedovao, pod parolom "Smoke and let (others) die."

Dijalog sa početka priče sam odabrao zbog toga što sam mnogo puta u životu humorom pobedio neke od najtežih životnih šamara. Možda sam zbog toga nekad previše ironičan, sarkastičan, pa čak i ciničan, ali, ako je to moj najveći porok, prihvatam sve moguće etikete.

Siguran sam da nijedan pušač posle ovog teksta neće ostaviti cigarete, makar one poskupele i 5 puta, kupovaće se na komad, duvanska industrija nikad neće izumreti. Voleo bih samo da malo razmisli o mogućim posledicama, nije isto kad pušiš sa 25, 35 ili 45 godina. Život je ionako prekratak, pušenje ga sigurno neće produžiti. Postoje mnogo bolji načini za smirivanje, ako vas baš zanima, pitajte, samo da to ne bude uz kafu ili piće. Još bolje, pitajte one koji su ostavili pušenje, sve je u (Vašoj) glavi, eto, rekao sam. Uživajte. Ili nemojte...

Dom Zdravlja u Novom Sadu - Centar za prevenciju često organizuje grupu za odvikavanje od pušenja po metodu petodnevnog plana. Odvikavanje se ne naplaćuje.

Zašto je važno da ostavite pušenje?

• Krvni pritisak i puls se normalizuju nakon samo 20 minuta.
• Ugljen monoksid  je eliminisan iz tela, a iz pluća počinju da se izbacuju nečistoće posle samo 24 sata.
• Posle samo dva dana više nema nikotina u telu, čula ukusa i mirisa su u velikoj meri poboljšana.
• Cirkulacija se poboljšava i lakše se podnosi fizički napor između dve i 12 nedelja.
• Rizik od srčanog udara pada na oko polovinu nivoa rizika kod pušača za samo pet godina.
• Rizik od karcinoma pluća je za oko 50% manji nego kod pušača, a rizik od srčanog udara je na nivou kao kod osoba koje nikada nisu bili pušači posle samo deset godina.