2011-12-11

Računar za 200 evra

- Da li bi hteo sa mnom da odeš do grada da mi pomogneš pri izboru računara?

Ovo pitanje su mi rođaci, prijatelji i poznanici postavili toliko puta, da mi je pomalo žao što nisam otvorio neku prodavnicu za preprodaju računara i perifernih komponenti, pa da nešto i zaradim.

Ljudi znaju da “petljam nešto sa kompjuterima” iako sam svoj prvi računar, za razliku od velikog broja tehnički potkovanijih kolega, kupio tek krajem 2003. godine. Međutim, vrlo brzo sam postao “stručnjak za elektroniku” i “majstor za kompjutere” u očima onih koji su mi postavili pitanje sa početka teksta.

Izvor: http://www.glasbergen.com/computer-cartoons
Pretpostavljam da je to zbog toga što sam još kao klinac obožavao da rastavim neki uređaj do najsitnijih detalja bilo presudno da se upustim i u rastavljanje te “crne kutije što zuji” pa da proniknem u surovi svet informacionih tehnologija. Surov zbog toga što ljudi kupe računar za dve i po plate, da bi njihov sin za nedelju dana “prekucao” poslednju verziju “Call of Duty”, “Pro Evolution Soccer” ili “Need for Speed” i onda shvatio da na njemu ne može da pokrene najnoviju 3D igru koja se upravo pojavila. Ne znam da li se više frustrira dete - “napredni” korisnik multimedijalne “zveri” ili njegovi roditelji koji, umesto zahvalnosti što su napokon priuštili svom čedu moćno sredstvo za učenje i zabavu, dobiju kritike kako drugari u školi imaju bolje mašine.

Na kraju 20. veka bili smo svedoci pojave Interneta kao „mreže svih mreža“ čija je brza ekspanzija nadmašila sve velike pronalaske poznate čovečanstvu. Informacija je postala univerzalna valuta, dostupna (skoro) svima i (skoro) svuda. Poslednjih godina, na kraju prve decenije 21. veka, Internet je ušao u skoro sve domove civilizovanog društva i danas je osnovni razlog zbog kojeg ljudi imaju računar u svom domu. Brzine pristupa su sve veće a informacije sve dostupnije. Količina informacija na globalnoj mreži je ogromna, usudio bih se reći - nesaglediva. Možete vrlo brzo pronaći omiljenu knjigu, pesmu, film, recept za kolače, rešenje matematičkog problema, prevesti tekst na bilo kom jeziku, odabrati najpovoljniju ponudu za odlazak na odmor, kupiti sve što vam padne na pamet, ili razmenjivati poruke i fotografije sa rodbinom i prijateljima na drugom kraju planete. Naravno, možete saznati neverovatno mnogo o bilo kojoj temi koja vas trenutno interesuje, a uz malo više istraživanja, možete postati i ekspert u nekoj oblasti.

Na svetu je sve manje poslova koji ne zahtevaju makar osnovno poznavanje rada na računaru i ta činjenica, koliko god dobro zvučala, ima i svoju lošu stranu: Nijedan pronalazak na svetu nije doživeo toliko brz napredak kao što je to razvoj računara, a kasnije i Interneta. Za razvoj i uvođenje radija i televizije bile su potrebne decenije, dok se u ovom slučaju radi o periodu manjem od dvadeset godina. Ljudi koji nikada ranije nisu koristili računar ostali su nemi posmatrači dok je mlađa generacija na vreme prepoznala i sa ogromnim zadovoljstvom prihvatila novu tehnologiju čime je postala direktna pretnja starijoj generaciji.

U Srbiji je ova tranzicija počela dosta kasnije nego u ekonomski razvijenim zemljama, ali je ipak uzela maha i nametnula računar kao osnovnu ljudsku potrebu. Nažalost, kod nas se i dalje lični računar koristi pretežno za zabavu i druženje putem društvenih mreža, a manje za neki hobi, kreativnost, edukaciju i stručno usavršavanje. Stiče se utisak da ljudi kod nas nemaju predstavu šta sve mogu da urade uz pomoć računara i koliko im on može olakšati svakodnevne poslove.

Iako smo već desetak godina preplavljeni ponudama računara i konkurencija je, na prvi pogled, velika, još uvek postoji veliki broj ljudi koji kupuju računar prvi put. Od ovog broja, najveći procenat njih kupuje računar za dete koje polazi ili je nedavno pošlo u školu. Takvi kupci su idealan „plen“ naših trgovaca, jer su informatički nepismeni. To znači da nemaju predstavu od čega se računar sastoji, kako radi i zbog čega je ta „crna kutija“ toliko skupa. Još ako im potomak kaže da mora biti skuplji jer neće moći na njemu da igra igrice, problemi u vezi sa ionako preopterećenim kućnim budžetom se još više uvećavaju.

Mišljenja sam da onaj ko prvi put kupuje računar, pogotovo detetu, treba da odabere što povoljniju varijantu za kućne potrebe, jer mu sigurno neće biti potrebna zahtevna grafička kartica koja podržava 3D efekte i video igre poslednje generacije. Dete ne bi trebalo da provodi vreme igrajući se za računarom jer je u fazi rasta i potrebno mu je što više fizičke aktivnosti. Dovoljno vremena provodi sedeći u školi, pa zatim kod kuće dok radi domaće zadatke, da jednostavno ne ostaje slobodnog vremena za dodatno sedenje ispred monitora.

Šta uopšte mislimo pod pojmom „kućne potrebe“?

To su sve one aktivnosti koje sam pomenuo u jednom od prethodnih pasusa: pretraživanje po Internetu, slušanje muzike, gledanje omiljenih serija i filmova, plaćanje računa putem e-banking servisa, virtuelno druženje i eventualno pisanje i štampanje nekih dokumenata, pa i povremeno igranje, da dozvolimo sebi ponekad i tu slobodu, iako sam po ovom pitanju vrlo pristrasan i preferiram brzo hodanje, trčanje, vožnju bicikla ili basket sa drugarima iz kraja.

Svojevremeno sam konkurisao za posao korisničke podrške, odnosno prodavca, ili, kako je to tada atraktivno zvučalo, “customer support” u jednoj od najvećih kompanija koja se bavi prodajom računara u Srbiji i tom prilikom sam prošao obuku za tehnike prodaje i rad sa klijentima. Osnovno pitanje koje postavite potencijalnoj mušteriji kada dođe u prodavnicu po računar je:

Za koju namenu Vam je prvenstveno potreban računar?

Naravno, sa aspekta prodavca, cilj je prodati kupcu i ono što mu ne treba, ali tako da ga ubedite kako mu je baš to potrebno, a ako ste u ulozi kupca, onda je cilj da kupite najbolji mogući računar za najmanje novca. Jasno vam je da to uopšte nije lako, sa koje god strane da se nalazite. Najčešći odgovor prosečnog kupca, ako pretpostavimo da računar kupuje prvi put i nikada ga ranije nije koristio, jeste - Za sve - pri čemu pod tim “sve” zapravo misli na Facebook, gledanje filmova i slušanje (ili opet gledanje) muzike. Ah, da, i na igranje “pucačina iz prvog lica” ako je muško, odnosno, pretraživanje kataloga donjeg veša, najdelotvornijih dijeta ili gajenje virtualnih biljaka, ako je žensko. Pitajte bilo kog prodavca u prodavnici računara, koliko puta su ga ljudi pitali: 

- A JER ima Fejzbuk?

Priznajem da malo preterujem sa generalizacijom, ali poznajem dosta baš takvih slučajeva. Ono što mene najviše frustrira je da i pored mojih saveta i vremena koje utrošim analizirajući i objašnjavajući nekoliko različitih ponuda, poznanik tog dana izvuče brošuru iz poštanskog sandučeta, ode u hipermarket i kupi akcijsku ponudu računara kojeg godinu i po dana niko nije hteo da kupi i imaju pun lager. Nema veze što će me zvati čim dođe kući da kaže kako na njemu uopšte nema onu “zelenu livadu” koju ima na poslu. Naravno, to ako je uspeo sâm da poveže sve kablove. Za dve do tri nedelje će me zvati da pita kako da ga malo ubrza jer mu “sporo otvara prozore” i da se ventilator “čuje kao traktor”, a “ima i neki virus”.

Dakle, dragi rođaci i prijatelji, doktori, mehaničari, odžačari i pekari, pre nego što me ponovo pozovete, molim vas da pročitate sledećih nekoliko pasusa, siguran sam da će i vama i meni uštedeti nešto vremena.

Ako je odgovor na maločas postavljeno pitanje da vam je računar potreban za kućnu upotrebu, uz mogućnost igranja aktuelnih, prosečno zahtevnih igrica, gledanje filmova i slušanje muzike, ali i povremeno “skajpovanje” sa web kamerom, možda i kucanje nekog teksta, na pravom ste mestu. Najverovatnije će vašim skromnim zahtevima biti dovoljna i “atraktivna” ponuda iz najbližeg hipermarketa, ali ipak da krenemo redom:

Izvor: http://www.glasbergen.com/computer-cartoons

Koliki je Vaš budžet za kupovinu računara?
Da li planirate da platite gotovinom ili karticom, na rate, možda neki kratkoročni kredit?

Od odgovora na ovo pitanje zavisi izbor prodajnih mesta na kojima možete realizovati željenu kupovinu. Ne pružaju sve prodavnice iste mogućnosti i ako nemate gotovinu, onda je izbor već znatno uži. Možda ćete morati da sačekate dan ili dva dok se ispoštuje procedura sa bankom čiji ste klijent, ili sa kojom prodavnica ima neki ugovor o saradnji.

Radi pojednostavljenja procesa kupovine računara, pretpostaviću da raspolažete sa gotovim novcem i pokušaću da Vam sastavim najbolju moguću ponudu, prema staroj narodnoj “kol’ko para, tol’ko i muzike”.

Bez favorizovanja bilo kog proizvodnog lanca, koristiću podatke sa sajta WinWin online prodavnice, odnosno, prodajnom mrežom kompanije “Alti”. U poslednje vreme ga najčešće koristim kao informaciju o aktuelnim ponudama i cenama računarskih komponenti, imaju zanimljive akcije i promotivne cene pojedinih uređaja, pa i gotovih konfiguracija. Pogledam svakako i ponudu u ComTrade SHOP prodavnicama, čiji sajt je nedavno promenio izgled i funkcionalnost, pa poređenjem cena na ovim sajtovima mogu da odaberem bolje ponude.

Pretraživanje Interneta pre kupovine je danas sve više obaveza, a ne preporuka, jer kupci najviše poverenja imaju u druge kupce, koji su pre njih prošli kroz “torturu” odabira pravog računara. Proizvođači računara i prateće opreme danas ulažu milione dolara u timove ljudi kojima je posao da prate šta se o njihovim proizvodima piše po blogovima, internet forumima, društvenim mrežama... Na svim sajtovima ćete uočiti “feedback” dugme ili baner koji vas bukvalno mole da ostavite neki komentar o proizvodima ili uslugama koje ste došli da tražite. To je zbog toga što im je Vaše mišljenje izuzetno važno, jer se u vreme nezapamćene ekonomske krize trude da opstanu na surovom tržištu, gde se i najmanje greške vrlo skupo plaćaju. Jedan negativan komentar može da izazove ogroman pad prodaje i kompanija će izgubiti milione u raznim valutama, a zatim vrlo verovatno i hiljade ljudi.

Za nov računar prosečnih mogućnosti ne treba izdvojiti više od 400 evra, za kompletnu konfiguraciju. 

Nameće se nova dilema:

Da li za 400 evra kupiti laptop ili desktop računar?

Cene laptop ili notebook računara su u poslednje dve godina drastično pale i danas su se gotovo izjednačile sa klasičnim varijantama računara u metalnom kućištu koje većina nas drži na stolu (desktop) ili pored njega. Do nedavno je važilo opšte pravilo kako za cenu nekog laptopa možete kupiti desktop računar mnogo boljih performansi. Prepoznatljivost imena (da ne kažem brand), kompaktnost i mobilnost laptop tj. notebook računara nose najveći deo cene. Godinama unazad lepši pol je gajio ogromne simpatije prema “onim laptopima sa jabukom što ima Keri Bredšo” ali su najčešće vrlo brzo odustajale kada bi saznale cenu tih simpatičnih “gedžeta”.

U nastavku ću navesti neke prednosti i mane laptopa.

Za Protiv
  • mobilnost
  • dizajn
  • veličina (težina)
  • autonomija (baterija)
  • multifunkcionalnost (WiFi i bluetooth, web kamera, čitač kartica)
  • manje kablova
  • cena
  • prilično skupe komponente za zamenu i nadogradnju
  • skup servis u slučaju kvara (preosetljiv na prosipanje pića i hrane po tastaturi)
  • lošije performanse u odnosu na desktop računar iste vrednosti
  • atraktivan plen za lopove ako ste napolju

Ukoliko izbor padne na laptop, može se pronaći konfiguracija koja će odgovarati prosečnom korisniku pod uslovom da ne opterećuje procesorsku snagu zahtevnim video igrama i radom sa grafičkim programima.

Najveći deo vrednosti računara otpada na njegove najvažnije delove: procesor i matičnu ploču. Ove komponente se uglavnom ne menjaju i radni vek računara najčešće traje koliko i jedna od njih. Kada se posle nekoliko godina korišćenja pokvari, vrlo je teško nabaviti rezervni deo, osim ako je još u garantnom roku. Čak i ako postoji takva ploča, odnosno kompatibilni procesor, po pravilu je toliko skup da se ne isplati menjati ga, već je bolje kupiti nov računar. Za pet ili šest godina brzine procesora će biti značajno veće, kao i kapaciteti radne memorije, hardverski zahtevi takođe. Biće razvijeni novi operativni sistemi koji neće baš dobro raditi sa starom konfiguracijom. Sve ostale komponente mogu relativno lako da se zamene novim: memorija, hard disk, ventilator, baterija, ali im cena nije baš pristupačna.

Pronašao sam neki HP laptop koji košta tačno 39.999 dinara (maloprodajna cena).

Kod ovog modela, procesor je AMD Turion II Dual-Core procesor brzine 2,4 GHz. Poseduje 4GB DDR3 RAM memorije i grafički čip Radeon HD 5470 sa 512 MB interne memorije. Ono što je retkost u ovoj klasi računara jeste HDMI port za povezivanje sa modernim TV prijemnicima pa sliku sa 15,6 inčnog ekrana možemo preneti na veći ekran televizora, čime se značajno pojačava audio vizuelni užitak gledanja filmova visoke definicije. Ovaj detalj ide u prilog tome da kakav god izbor da napravimo, vrlo brzo će se na tržištu pojaviti bolji model računara, po ceni koju smo dali za prethodni i da je to potpuno normalna pojava, sa kojom se treba pomiriti u startu, inače nikada ne bismo uštedeli dovoljno novca za vrhunski računar.

Ovaj model standardno poseduje adapter za bežično umrežavanje i bluetooth, hard disk  od 500 GB, DVD snimač, 5-u-1 čitač kartica, pa čak i kameru sa integrisanim mikrofonom. Ni tu nije kraj, već se uz njega dobija i preinstaliran Windows 7 Home Premium operativni sistem, dakle, potpuno legalan. Povrh svega, garancija na laptop je dve godine. Po ocenama korisnika na Internet forumima, vrlo dobar odnos cene i kvaliteta za ovaj model.

Ukoliko se iz nekog razloga odlučite za desktop varijantu, za referentnih 400 evra možemo kupiti sasvim pristojnu konfiguraciju, uključujući i monitor nove LED tehnologije (recimo da na njega otpada otprilike četvrtina raspoložive sume). Na primer, nedavno sam sebi kupio Philips 221S (na 4 rate, bez kamate) i zadovoljan sam izborom i performansama. Podržava “Full HD” rezoluciju i gledanje filmova u ovom kvalitetu na njemu predstavlja pravi užitak. Ima 3 godine garancije. "Alti" je nedavno postao i ovlašćeni serviser za Samsung monitore i štampače, pa nije loše da znate i taj podatak, možda će neki zbog toga namerno odabrati baš monitor ovog proizvođača, zbog eventualnog kvara u garantnom roku. Iskusniji korisnici znaju kolika patnja može da bude prijava kvara na uređaju koji se iznenada, a po pravilu u najnezgodnijem trenutku, pokvario, a ne znaju kome treba da se obrate i koliko će čekati na popravku.

Pojedine prodavnice u slučaju kvara kupljenog računara, kupcima daju drugi na privremeno korišćenje, dok se ovaj ne popravi, pa proverite i ovu mogućnost.
Izvor: http://www.glasbergen.com/computer-cartoons
Pošto smo rešili pitanje monitora i odlučili se za desktop varijantu, dolazimo i do još jednog važnog pitanja:

Da li želite da birate svaku računarsku komponentu posebno, ili biste radije da kupite testirano, kompatibilno rešenje spakovano u odgovarajuće kuštite?

Siguran sam da naslućujete odgovor kojem dajem prednost, koji čak i ne krijem, a evo i zbog čega: ako ste iskusan i napredan korisnik računara, moje usluge i preporuke vam nisu potrebne i sigurno već znate koji procesor može da se “upari” sa kojom matičnom pločom, znate da pretražujete sajtove proizvođača i proverite međusobnu kompatibilnost, znate i cenu svih komponenti. Znate koliko vam je radne memorije potrebno i znate da li vam treba posebna grafička kartica, ili vam je dovoljna i integrisana.

Ipak, pošto niste napredni korisnik i nemate mnogo iskustva sa računarima, Vi ovo ne znate, ali Vam je neko rekao da ćete tako uštedeti dvadesetak evra. Evo, ja ću Vam dati još dvadeset evra da ih date onom koji vam je to rekao, pa da on umesto mene i Vas obiđe radnje, kupi te delove i na kraju ih sklopi u funkcionalnu celinu. Ako to ne bude funkcionisalo kako treba, Vi mi vratite tih 20 evra i nikom ništa. OK, možda Vama ipak nešto, ali loše. Čak i da se svi delovi savršeno hardverski uklapaju, postoji rizik da su softverski nekompatibilni, što je detalj koji ćete saznati tek nakon pokušaja pokretanja sistema. Postoji i verovatnoća da se neki delovi slome usled nestručnog ili nespretnog rukovanja pri ugrađivanju, da se izazovu kratki spojevi na matičnoj ploči usled oslobađanja statičkog naelektrisanja itd. U tim slučajevima gubite svako pravo na garanciju, ostajete i bez računara i bez novca, a sa gomilom šarenih štampanih ploča, ventilatora, kablova, ogromnim crnim kućištem i masom kabastih kutija nećete se baš usrećiti.

Dakle, mnogo je bolje kupiti gotovu, atestiranu konfiguraciju, sklopljenu od strane stručnih inženjera, koja odgovara standardima i na koju imate punu garanciju narednih nekoliko godina, a najčešće dve ili tri. I ovde je najveći deo cene gotove konfiguracije rezervisan za matičnu ploču i procesor. Oni su konstruisani da rade nekoliko godina, uz pravilno održavanje, odnosno hlađenje. Nažalost, u ovom cenovnom rangu trenutno ne možemo da ciljamo odličan Intelov procesor iz popularne i-serije, već moramo odabrati nešto skromnije. Za nekoliko meseci će i-3 procesori sigurno biti jeftiniji, pa će i ovaj procesor ući u kalkulaciju. Kako nam video igrice i zahtevni grafički alati nisu prioritet, ovo i nije neki hendikep. Pri izboru nam može pomoći i konfigurator pomoću kojeg možemo da biramo deo po deo, dok ne nađemo sve neophodne komponente za naš računar, ali moramo voditi računa o međusobnoj kompatibilnosti "Svetog Trojstva": CPU + Motherboard + RAM.

Odgovorili smo i na još jedno važno pitanje, pa hajde da konačno vidimo kakav računar možemo kupiti za 300 evra, koliko nam je ostalo na raspolaganju.

Napomenuću da moj prvi računar, sa početka ovog teksta, još uvek radi sa originalnom matičnom pločom, AMD Athlon XP procesorom i integrisanim grafičkim čipom, više od osam godina! Promenio sam na njemu dva hard diska, dva DVD pisača, stavio napajanje veće snage, nadogradio RAM memoriju i čak neko vreme u njemu držao posebnu grafičku karticu (AGP slot), ali su originalna ASUS A7V8-MX ploča i pomenuti procesor još uvek u istom kućištu. Nedavno sam ga poklonio nekom ko do tada nije uopšte imao računar, jer sam u međuvremenu nabavio novi. Da li je taj stari računar ispunio sve moje zahteve i opravdao uložen novac? Apsolutno. Nisam gledao na njega kao na trošak već kao investiciju. Na njemu sam naučio apsolutno sve što danas znam o računarima, kako o hardverskim komponentama, tako i o mnogobrojnim programima uz pomoć kojih danas i pišem ovaj tekst i pomoću kojih sam obezbedio sebi relativno pristojan život u informatički vrlo nepismenoj i zaostaloj državi. Tada sam ga platio tačno 400 evra, pa odatle objašnjenje zašto sam odabrao baš taj iznos. Naravno, bio je u pitanju računar sasvim prosečnih mogućnosti.

Ukoliko budete žedni znanja, vrlo brzo ćete i Vi sutra opravdati uloženo i izvući maksimum i iz sasvim prosečnog računara. Morate shvatiti da će najnoviji i trenutno najbrži procesor vrlo brzo biti potisnut novim i još bržim i da se fokusirate na to da će ono što odaberete bez problema ispunjavati sve Vaše zahteve narednih nekoliko godina.

Izvor: http://www.glasbergen.com/computer-cartoons
Vođeni tom logikom, moj izbor je pao na računar od 200 evra, sa LGA775 Intel Celeron Dual-Core E3400 procesorom (2,6 GHz) i pločom MSI G41M-P28. Kapacitet DDR3 radne memorije je u ovom pakovanju svega 2GB, ali bih tražio da na licu mesta ubace još toliko (10 evra), čime će se značajno ubrzati rad računara pri korišćenju zahtevnijih aplikacija. S obzirom na to da ova ploča ima integrisani grafički čip, više radne memorije je svakako preporučljivo.

Hard disk je kapaciteta 320 GB, što nije mnogo, jer se danas vrlo brzo popuni do maksimuma ako na njemu pohranjujemo omiljene serije, HD filmove i muziku u FLAC formatu, za prave audiofile, a poznajem dosta takvih. Ostaje nam još 100 evra koje možemo rasporediti u zavisnosti od preostalih želja i potreba. Možemo kupiti laserski štampač (60-100 evra) ili zvučnike (10-100), web kameru (10-50), headset slušalice (10-30), čitač kartica (5-10) ili eksterni hard disk (50-100) za backup važnih podataka, što je od velikog značaja, a većina korisnika to shvati tek kad ostane bez istih. Naravno, ne mislim da se pokupuje pola inventara prodavnice, bolje je u narednim mesecima kupovati jednu po jednu kvaliteniju komponentu, nego odjednom dve ili tri najlošijeg kvaliteta.

Ostalo je još da rešimo pitanje operativnog sistema koji nije instaliran na hard disku ovog računara, a bez koga je on samo komad nameštaja. 

- A JER ima Vord i Ekcel?

Kod nas je još uvek veoma zastupljena svest da je softver nešto što se podrazumeva, a ne posmatra se kao intelektualna svojina i rezultat višegodišnjeg istraživanja i rada vrhunskih stručnjaka, još manje kao sredstvo koje nam pomaže u svakodnevnom radu ili nas opušta u trenucima slobodnog vremena. Pritom razumemo da majstoru koji nam održava auto moramo platiti opravku koja uključuje njegovo znanje i iskustvo. Namerno sam napravio poređenje sa uslugama automehaničara jer jedna ozbiljnija popravka na automobilu košta koliko i legalan Windows koji možemo da koristimo doživotno. Da me ne shvatite pogrešno, uopšte nisam zagovornik najvećeg softverskog giganta, naprotiv. Sticajem okolnosti posedujem laptop koji sam dobio sa originalnim Widows sistemom, ali pored njega imam instaliran i Ubuntu linux koji je danas mnogo pristupačniji prosečnom korisniku računara, sa aspekta jednostavnosti korišćenja.

Dakle, ako pri kupovini računara želite da uštedite na operativnom sistemu, snimiću vam na disk poslednju verziju Ubuntua i naterati Vas da sami instalirate ovaj sistem na potpuno prazan hard disk Vašeg novog kućnog prijatelja. Garantujem da će Vam se svideti i da ćete naučiti da ga koristite 15 minuta nakon instalacije. Sa druge strane, bićete “faca” u društvu kada kažete da koristite linuks, mada rizikujete i da pomisle kako ste pripadnik neke sekte.

Izvor: http://theoatmeal.com/comics/computers
Pored potpuno besplatnog operativnog sistema, gotovo svi komercijalni programi imaju svoju besplatnu alternativu:
Word i Excel nisu sastavni deo Windows sistema, to su programi iz posebnog “Office” paketa koji se takođe plaća. U vrlo bliskoj budućnosti vam neće uopšte biti potreban nijedan program na kućnom računaru. Za pisanje ovog teksta inicijalno sam koristio Google Documents. Mogu da mu pristupim sa bilo kog računara koji ima pristup Internetu, da ga izmenim, pošaljem mejlom, dam drugim osobama direktan pristup da nešto dopišu itd. Nema potrebe da ga nosim sa sobom, niti da brinem da li na računaru postoji instaliran Word.

Zaista nema potrebe da potrošite silne pare na super-brz računar koji ćete 99% vremena koristiti za funkcije koje danas bez problema obavljaju malo bolji mobilni telefoni. Vrlo brzo ćete shvatiti da svi računari zaista rade na beli dim: čim on izađe, računar više ne radi :-)

Što pre prihvatimo ove neverovatne brze informatičke promene i usvojimo informaciju kao univerzalnu valutu u trgovini znanjem, lakše ćemo prebroditi godine “oblaka” koje su pred nama. Moramo se prilagoditi svetu jer on sigurno neće nama, ali ne ne smemo zaboraviti da uživamo u malim stvarima. Računari su tu da nam u tome pomognu, da brže obavimo željene poslove i posvetimo se porodici, prijateljima, prirodi ili onome što nas opušta i ispunjava.

P.S. Tekst nije naručen niti sponzorisan od bilo koje kompanije ili pojedinca i u potpunosti predstavlja lični stav autora. Naslov članka se odnosi samo na cenu kućišta desktop računara, a ne na cenu kompletne konfiguracije, što ste sigurno shvatili ako ste pročitali ceo tekst. Hvala Vam na tome :-)

7 коментара:

  1. Necu da "ispadne" da sam ocekivala da ne "umes" da pises, ali stvarno sam mnogo prijatno iznenadjena.

    pa ti pravis fenomenalne tekstove!

    ОдговориИзбриши
  2. Novinari "prave" tekstove, ja svoje pišem ;)
    Hvala Katarina, bolje me našla.

    ОдговориИзбриши
  3. Goran (onaj iz Kaca,sto te smara za savete)15.12.2011. 23:01:00

    Odlican text....sad mogu da se hvalim da mi je pomogao pri kupovini racunara ˝onaj savetnik s interneta˝... :) A i izreklamirao si winwin, nije da nisi....

    ОдговориИзбриши
  4. Mene je tekst odusevio.
    Odlicno napisano.
    Da se ja pitam..objavio bi ga u novinama.

    ОдговориИзбриши
  5. Hvala Gorane. Priznajem da izgleda tako, ali cifre i modeli su tu, ljudi mogu da biraju gde će da kupuju. Poenta celog teksta je da se pre svake kupovine uvek treba dobro raspitati.

    Žarko, hvala i tebi, ali molim te nemoj objavljivati, dovoljno je što jednom mesečno dajem savet dana u izdanju za Vojvodinu :-)

    ОдговориИзбриши
  6. wow, na ovome si mogao da zaradiš :) inače, super što je tekst ONLINE... mislim za one koji kupuju prvi računar lako je dostupan :D
    Treba ovo negde u čitanke, na šaltere u Poštu i slično... ali odmah.

    ОдговориИзбриши
  7. Eh, mogao sam, ali volim da pomognem, naročito sebi, pa se nekako nadam da ću ovim tekstom pomoći bar još nekom :)
    Hvala za komentar, nije ti loša ta ideja za šaltere. Ako bude nešto od toga, delimo zaradu ;)

    ОдговориИзбриши