Ušao sam uveče u pekaru par minuta pred zatvaranje, što znači da je izbor peciva bio sveden na minimum. Trebalo mi je makar pola hleba ili neka kifla, ali jedino što je preostalo bila su četiri somuna i neki lisnati štap od ranih jutarnjih časova. Pre mene je jedna žena pokupovala poslednji komad nečega što se moglo opisati kao sveže, pa sam odlučio da rizikujem i kupim jedan od tih somuna, ali je radnica nešto, da prostite, zajebala na fiskalnoj kasi, pa je zamišljeno provela nad njom nekoliko desetina sekundi...
U međuvremenu je u pekaru ušetao stariji gospodin i tužnim pogledom tražio isto što i ja malo pre toga. Kad mu se najzad zaustavio na korpici u kojoj su stajali oni somuni, počeo je lagano da ih opipava, prvo stidljivo, odgore, pritiskajući ih palcem, ali kad je hteo da ispita i kako su pečeni odole, onda je stid nestao pa je najnormalnije stisnuo svaki pojedinačno, između palca i ostalih prstiju desne šake.
Meni je "pala roletna" pa sam ga ubio pogledom i upitao "Zar STE morali baš SVAKI da opipate?". Kao da sam ga presekao, ukočio se u mestu i pogledao me iznad onih "socijalnih" naočara sa debelim ramom, kao da ne razume jezik.
U istom trenutku je prodavačica rešila problem sa fiskalnim čudom tehnike pa je ponovila moju porudžbinu od pre nekoliko desetina sekundi "Dva somuna ste rekli?" na šta sam joj odogovorio: "NEĆU sada nijedan somun, dajte mi taj lisnati štap!".
Čikica je na to tiho frknuo, podigao naočare, okrenuo se i mirno išetao iz pekare, očigledno nezadovoljan kvalitetom somuna, a možda je otišao i po neki komad oružja.
Pekarka nije rekla ništa, bar ne glasno, ali sam jasno video kako pomera donju usnu, verovatno misleći kakvih sve budala ima, samo što nisam siguran da li je pritom mislila na onog Gospodina ili mene.
Platio sam i izašao, a potom sam pojeo najgore parče testa koje sam okusio u životu.
Dodatak:
Dušan Čavić i Dušan Šaponja su svojevremeno imali emisiju Ciklotron na B92. Jedna epizoda je imala naziv "Pipači hleba":
Нема коментара:
Постави коментар