Zakazivanje

Od pre nekoliko nedelja, pregledi kod odabranog lekara opšte prakse se zakazuju isključivo telefonom. Pošto nisam bio u stanju da odem na posao, pa ni kod doktora, razmišljam kako je to baš zgodno i rešim da zakažem pregled. Pronašao sam broj telefona i pozvao...

- Agencija, izvolite? - javio se neki ljubazan ženski glas.

- Ovaj, izvinjavam se, imam ovaj broj upisan kao Dom zdravlja, očigledno sam pogrešio.

- Ništa, navikli smo već, oni su promenili broj, a mi sada imamo ovaj.

- Razumem, a da li možda znate koji je njihov broj sada?

- Ne znam, stvarno, žao mi je.

- Dobro, hvala Vam, izvinite još jednom, prijatno.

Ništa, mislim se, moraću da odem do Doma zdravlja, možda će me primiti kao hitan slučaj, optimističan sam kao i uvek, znači da nisam baš toliko bolestan.


Stigao sam brzo u čekaonicu i potražio oglasnu tablu, pošto su šalter salu koja je tu bila prošlog puta kada sam išao kod doktorke pretvorili u dve ordinacije i tako uskratili i ono malo svetla u ogromnom hodniku punom bolesnih penzionera i hipohondara.

Na tabli je vidno istaknut broj telefona koji treba pozvati da bi se zakazao pregled i nikakva druga informacija, osim da se pregledi isključivo zakazuju na taj način.
Pa dobro, hajde da pokušam... Izašao sam iz hodnika i pozvao broj telefona.
Javila se automatska sektretarica: - Ako želite da zakažete pregled, pritisnite taster 1... Pritisnuo sam, poziv se preusmerava i u isto vreme čujem kako zvoni telefon iza zatvorenih vrata u hodniku. "Možda je i slučajnost", pomislio sam.

- Dom zdravlja, izvolite?

Dobar početak, kulturno, ljubazno...

- Dobar dan. Želeo bih da zakažem pregled.

- Kakav pregled, za čega? - pomalo drsko, promenila je ton dežurna službenica, valjda sestra.

- Pa, ne osećam se dobro, mislim da imam neki grip, prehlađen sam, boli me grlo, malaksao sam, curi mi nos i imam temperaturu.

- Aha, znači lekar opšte prakse Vam treba?

- Da, doktorka Ljiljana je moj izabrani lekar.

- Pa što ne kažete odmah, da skratimo?

Nisam stigao da odreagujem na ovo. "Baš sam bolestan", pomislih.

- Recite mi Vaš evidencioni broj - nastavila je sestra.

Hmmmmm, evo je, prva kvaka...

- Kakav broj, izvinjavam se?

- Pa broj Vašeg elektronskog kartona, piše Vam na zdravstvenoj knjižici.

- Aham, samo da pronađem...

- Na zadnjoj strani Vam je broj, ispisan crvenim flomasterom, nastavlja sestra, umereno ljubazno.

- Uh, ovde ima 3 broja, nijedan nije ispisan crvenim flomasterom, odgovaram joj.

- Kako nije, mora biti, počinje sa E...

"Aha, druga kvaka", pomislio sam, "broj počinje sa E, dakle, uveli su heksadecimalni sistem, sjajno"...

- Ja se stvarno izvinjavam, pokušavam da se odbranim, ali, nemam broj koji počinje sa E, imam jedan koji počinje sa NN, ispisan crnim flomasterom...

- Pa to je to, šta piše posle toga?

"???"

- 01981, - izdiktiram joj.

- Momenat... - čujem kako kucka po tastaturi, - Vladimir, je l' tako?

Kao da sam dobio na lutriji, obradovao sam se poput deteta:

- Da, da, Vladimir, - rekao sam, vidno uzbuđen...

- Vi ste kod doktorke Ljiljane, Vladimire...

Ne znam da li je to bilo pitanje ili konstatacija, pošto sam pre toga i rekao kod koga mi treba pregled, ali dobro, sigurno ima gužvu, zaboravila je...

- Jeste, kod dr Ljiljane - potvrđujem samouvereno, a osećam kako mi se broj leukocita rapidno povećava zbog povišene temperature.

- Evo, da pogledam... - čujem kako prevrće nekoliko listova hartije... - Sreda je popunjena... Četvrtak... Peeeeetak... Žao mi je, nema mesta.

- Kako to mislite: "Nema mesta" - upitao sam.

- Pa lepo, znači da su svi termini popunjeni, jedino da dođete direktno kod doktorke, ako Vam je stvarno toliko loše i imate temperaturu preko 40, pa da ZAMOLITE da Vas primi preko reda...

Grlo mi se osušilo, zaustio sam nešto da kažem, ali nisam imao glasa.

- ...ili da Vam zakažem za utorak, tada je prvi slobodan termin.

Malo sam došao sebi, pa je proradio moj urođeni cinizam:

- Sledećeg utorka ili nekog drugog, ove godine, ili možda sledeće prestupne?

- Gospodine, zaista su nam svi kapaciteti popunjeni, žao mi je, da li želite da Vam zakažem za sledeći utorak?

- Nema potrebe, - rekao sam, - do tada ću, nadam se, ozdraviti, ili ću umreti od najnovijeg mutiranog leopardovog gripa, pa će mi biti bolje, hvala Vam na trudu u svakom slučaju, prijatno...

- Doviđenja!

Samo što sam prekinuo vezu, iza onih vrata izletela je sestra u belom mantilu, krupnija žena, sedih brkova, vidno crvena u licu, pogledala me kao da sam silovatelj ili masovni ubica i uputila se prema toaletu na drugom kraju hodnika.

Sišao sam niz stepenice, udahnuo svež jutarnji vazduh sa prometnog bulevara, sačekao besplatan primerak dnevnih novina, malo se gurao sa penzionerima i otišao na posao, kao i svakog drugog dana.