Dnevnik jednog taksiste #1

“Neću da ustanem, ne mogu više da vozim za smešnu kintu, odlepiću...” prvo je što pomislim kada me probudi alarm na mobilnom telefonu, podešen u 6:00. Dan mrmota, samo što nema Bila Mareja, bilo bi mnogo zabavnije provesti ga sa njim...

"Razmičem zavese, gledam obećani grad...". Prelepo sunčano jutro, za sve ljude, osim za taksiste. Nama kad počne jutro sa prvim sunčevim zracima, najradije bismo se obesili. Pogotovo kada je danima pre toga kiša pljuštala kao iz kabla. A danas je petak, niko neće zvati taksi u gradu, osim one dve studentkinje sa filozofskog koje večito žure sa predavanja na bus za Sombor u 12:45 i one babe sa Grbavice koja se vozi do Limanske pijace za minimalnu cenu vožnje i što nikad nema sitno.

Katarina je tako slatko sinoć posle vesti najavila prvi sunčan dan u aprilu, da mi je na trenutak baš bilo toplo oko srca posle ovih pljuskova, ali sam se onda setio da neću uzeti ni 1000 dinara jer će svi hteti da prošetaju ili da voze bicikl, a u ponedeljak moram na servis...

Bogovi iz Šalter Sale

Danas sam rešio da još jednom isprobam sistem koji me je već nekoliko puta poštedeo višesatnog čekanja ispred SUP-a i probam da dobijem saobraćajnu dozvolu bez famoznog Broja. Agencija u kojoj sam registrovao automobil mi je uzela 2300 dinara za tehnički pregled i ceo postupak registracije da ne bih lično išao u SUP. Ne znam koliko bi mi tražili i za uzimanje saobraćajne, pa sam odlučio da bar jednom pokušam sam. Bio sam u Kralja Petra oko 20h, kada sam pretpostavio da nema velike gužve, pogotovo za dozvole. I zaista nije bilo, samo po jedan čovek sa brojem na svakom od dva šaltera za tu namenu i još dvojica običnih smrtnika bez broja koji su čekali posle njih.

Objasniću vam kako funkcioniše Šalter Sala u Kralja Petra; postoji 8 službenika u smeni, na 8 šaltera, 4 za izradu ličnih dokumenata (pasoši, lične karte, promene prebivališta) i 4 za saobraćajne dozvole. Svakog jutra Policajac-Bog podeli gomilu Listića sa Brojem i oni smrtnici koji ga dobiju automatski postaju Polubogovi. Šalterske Boginje ceo dan opslužuju Polubogove obrađujući njihove predmete. Radost kada Polubog uspe da završi celu proceduru jednaka je Noletovom trijumfu na nekom od gren-slem turnira.

10 Bložjih zapovesti

 Blog Otac

1. Ja sam gospod Blog tvoj, nemoj imati drugih blogova osim mene.
2. Ne pravi sebi avatara niti kakva lika u fotošopu; nemoj im se klanjati niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Bloga svojega.
4. Sećaj se dana odmora da ga šeruješ; šest dana piši i svrši sve svoje postove, a sedmi dan je odmor Blogu tvojemu.
5. Poštuj Provajdera svojega i širokopojasnu vezu svoju, da ti dobro bude, kako na Zemlji, tako i na Webu.
6. Ne ubijaj u pojam.
7. Ne čini pre Ljube.
8. Ne kradi tuđe sadržaje.
9. Ne svedoči lažno na Blogera svojega.
10. Ne poželi ništa što je na tuđem Blogu.

Pušenje ne ubija... Odmah...

Mladić došao u posetu mami na Institutu u Kamenici.
Ona mu se obradovala, grli ga, pozdravlja, pa ga pita:
- Da li si ostavio cigarete?
Sin joj odgovara:
- Da, u kolima su. A ti lekove?

Jagoda Kravić
(1947-2010)

Ovaj dijalog sam sasvim slučajno čuo kada sam išao u posetu tetki koja je zbog raka pluća ležala na istom Institutu. Tada se oporavljala, ali je nekoliko meseci kasnije umrla od metastaza na mozgu za koje bukvalno nikom od nas iz najuže porodice nije htela da kaže, da ne brinemo. Često smo govorili da preteruje, da joj nije ništa, da je hipohondar i da umišlja da je ozbiljno bolesna kako bi skrenula pažnju na sebe, a kada joj je zaista bilo loše, nikom se nije žalila. Bila je novinar i radio voditelj sa božanstvenom bojom glasa, erudita, pratila je medicinu, književnost i umetnost, najviše je volela da radi sa decom, svoju nije imala. Sa druge strane, bila je pasionirani pušač, pretpostavljam da je taj porok u najvećoj meri doprineo da nas prerano napusti.