Sunce tuđeg neba

Pre neki dan mi dobar prijatelj reče kako nema još puno normalnih ljudi u nenormalnom svetu. Ima nešto manje od dve decenije otkako mislim da nisam baš normalan.

Pripadam takozvanoj X generaciji, kažu da su to oni koji su rođeni između 70-ih i 80-ih godina XX veka. Ne pamtim Tita jer sam imao svega 2 godine kada je umro, ali sam čitao knjigu "Bilo je časno živjeti s Titom" i kao da se kroz maglu sećam da su svi oko mene plakali 4. maja 1980. godine. "Mora da je bio mnogo dobar ovaj čika", mislio sam, "kad je svima žao što je umro". Sad mislim da su oni stariji i iskusniji plakali jer su znali šta ih čeka. Ipak, ako pitate generaciju koja je X generaciju donela na svet, svi će se jednoglasno složiti da je tada bilo mnogo bolje nego danas. Onaj ko tvrdi suprotno laže, ili nije normalan. Posle Titove smrti je neko vreme po inerciji još sve funkcionisalo u tadašnjoj SFRJ, a onda je krenuo sunovrat koji traje i dan danas.

Kad sunce opet izađe

Dolazimo i po pozivu, ne žalite impulsa!

Nažalost, naslov će vas zavarati ako mislite da ću napisati nešto inspirativno, nadahnuto, pozitivno i optimistično. U prenesenom značenju, može donekle da bude optimistično, ukoliko se nadate da će nas sunce jednog dana zaista i ogrejati. Prošli su izbori, inaugurisan je novi predsednik "posle čega sunca nismo videli", dobili smo i starog predsednika za premijera i definitivno dokazali da smo parodija demokratski uređene države.

O čemu se onda radi ovde? Pa radi se o novom bahaćenju JP Parking servisa iz Novog Sada.
Zar opet? Pa to svi znamo, zašto ponovo o tome? - pitaće se neki.
Pa zato što njihovom bezobrazluku nema kraja.

Dnevnik jednog taksiste #8

Jacino golo telo zračilo je toplotom, a ja nisam mogao da zaspim ni dva sata nakon verovatno najboljeg seksa koji sam imao ove godine. Tačnije, jedinog, pošto sam apstinirao više od sedam meseci. Leva ruka ispod njenog vrata mi je potpuno utrnula a nisam želeo da je izvučem i slučajno je probudim, iako posle toliko pelinkovca sigurno ne bi ništa primetila. Ovi moji bilmezi bi mi pomerili dupe da znaju da smo Jaca i ja spavali, pa se sasvim sigurno neću hvaliti ni pred kim. Ne znam samo šta će ispasti od svega. Bolje da ne razmišljam previše, samo se prepustim, pa kako bude...