Amorfizmi

1. Raskinuo sam sa devojkom. Nije znala da uživa u malim stvarima.
2. Imam stomak za sve. Naročito pre nedeljnog ručka.
3. Nikako da nađem malo vremena da ostanem sam sa tuđim mislima.
4. Kad mi neko kaže "tvoja lepša polovina" znam da misli na levu, jer mi je desno uvo klempavo, a oko ćoravo.
5. Kad je zdrav, čovek ima 1000 želja, a kad je bolestan, 1001.
6. Rekao sam joj da moram negde da odem sam, makar na vikend. Rekla je "To sam i ja htela da ti predložim" i dala mi neke tablete.
7. U ponedeljak počinjem da se ne svađam sa drugim vozačima.
8. Bacila je sve uz dreku...
9. Pokvario se ženin mobilni. Šalje mi samo PMS poruke.
10. Treba da idem na svadbu kod starijeg sina iz prvog braka tatine druge žene. Ko ne bi bio srećan?
    

10 spotova novosadskih bendova u 2015.

Početkom godine, ničim izazvan (pun intended) sastavljam listu spotova koji su obeležili prethodnu godinu. Shvatio sam da će lista za 2015. biti predugačka ako u jedan tekst strpam sve spotove koje sam ubeležio tokom prethodnih 12 meseci, pa sam odlučio da ih podelim u dva posebna teksta.

Slušajmo domaće: Wolfram - Music of the Heathen, Ritam nereda - To nisi ti

U ovom se nalaze isključivo spotovi novosadskih bendova, kojih je, kako se ispostavilo, ubedljivo više od ostalih. Možda sam, iako "dođoš", previše lokal-patriotski nastrojen, pa favorizujem drugare i poznanike, a možda Novi Sad jednostavno ima malo razvijeniju muzičku scenu od drugih gradova, osim možda Beograda, što je opet razumljivo, ako se uzme u obzir da je procenat aktivnih muzičara proporcionalan broju stanovnika.

Najbolji spotovi u Srbiji i regionu 2015.

Ovo je treća godina kako pravim neku svoju internu listu singlova, odnosno video spotova koji su obeležili prethodnu godinu. Primetio sam kako je svake godine sve više pesama, pa uprkos uvreženom mišljenju kako alternativna muzika nije nešto popularna, imam utisak da nikad nije bilo više dobre muzike. Prvi sam godinama govorio kako ne slušam domaće bendove, ali sam poslednjih godina počeo mnogo više pažnje da obraćam na ono što se stvara u regionu.

Ovog puta sam spotove podelio u dva segmenta jer sam shvatio da imam čak 10 spotova novosadskih bendova na listi.

Hladno pivo - Dani zatvorenih vrata. Goblini - Roba s greškom

Cilj ovog teksta je da, pored bendova koje inače pratim i redovno slušam, makar malo skrenem pažnju i na manje popularne bendove koji teže nalaze put do novih slušalaca, pa se tako na ovoj listi ne nalaze neka zvučna imena kao što su Partibrejkers i Električni orgazam (da li je OVO zaista najveći hit sa albuma?), ili S.A.R.S. i Artan Lili od sveže afirmisanih bendova.

14 najboljih rok spotova u 2014.

Prošle godine sam počeo da vodim neku vrstu sopstvenog muzičkog dnevnika kada sam napravio listu od 10 domaćih pesama koje su za mene obeležile 2013. godinu, ne sluteći da godinu dana posle toga neću napisati nijedan tekst, osim nekoliko amorfizama. Razloga za to ima mnogo, ali o tome možda u nekom posebnom tekstu. Na pojedinim sajtovima bilo je zaista interesantnih komentara, zanimljivo je koliko neki ljudi jednostavno vole da "truju" i "pljuju", to im je valjda vrhunac socijalne interakcije.

Petrovaradin - Gradić, pre koncerta Queens of the Stone Age

Dok sam ja pravio pauzu kada je moj hobi u pitanju, rok muzičari u regionu bili su daleko kreativniji i produktivniji, na moju veliku radost, pa sam pisanje u potpunosti zamenio gledanjem i slušanjem omiljenih bendova.

10 domaćih rok pesama po kojima ću pamtiti 2013. godinu

Primetio sam da u poslednje vreme sve više slušam domaću muziku i folder DOMACA se puni jednako kao i folder ALTERNATIVE. Ne znam da li zbog toga što je sve više kvalitetnih domaćih bendova, ili sam se ja sa godinama promenio, činjenica je da ranije nisam toliko pažnje posvećivao muzici koja dolazi sa ovih prostora. Verovatno je tome doprineo i broj koncerata na kojima sam bio prethodnih godina.

Dnevnik još jednog taksiste

Upravo sam naleteo na YouTube video pod naslovom "Dnevnik novosadskog taksiste" i prepoznao komšiju Ćazu, kojeg sam upoznao pre desetak godina kada sam radio na Radiju 021. Ćaza je tada svirao bas u bendu Red Cloud, jednom od mojih omiljenih novosadskih bendova, pa smo ih kolega Aleksandar Berić i ja zvali da budu gosti u našem studiju, jer smo u to vreme vodili emisiju "Rokštilj". Na našu žalost, ta emisija nije potrajala, ali se te epizode sećam jer je to bio prvi put da smo uživo radili program koji je sadržao i izvođenje njihovih autorskih pesama.

Posle mnogo godina, obojica smo promenili uloge i danas radimo potpuno različite stvari, ali ove priče iz taksija su karika koja nas povezuje. S obzirom na to da ja nisam nikada bio taksista i da je Dnevnik jednog taksiste zapravo moje viđenje bratovih dogodovština dok je to radio, predajem tastaturu čoveku koji o tome piše iz prve ruke, on će sigurno imati još mnogo toga da napiše.



http://taxinovisad.blogspot.com

Hvala svima na čitanju i posvećenom vremenu.

Vladimir

Najkraća ljubavna priča

- Halo?
- Kupi hleb i pavlaku kad kreneš kući.
- Volim te.
- Divan si.
- Ma ne kažem tebi.

C'est la vie

Ne želim da pišem neki preopširan uvod, stvari su u principu prilično jednostavne.

Neko od drugara je postavio video klip pod nazivom Exploding Actresses 02 - Love Movies i pošto je sam naslov dovoljno intrigantan, naravno da sam kliknuo veliko crveno dugme.

Soba 4

"Kafa je, očajno mi je potreban ponedeljak", prvo je što sam pomislio kad sam se probudio, iako ne pijem kafu. Posle napornog vikenda sledi još napornija radna nedelja: sastanci, novi koncepti, tim bildinzi, brejn storminzi i uobičajeni bag trekinzi. Da sve bude još dinamičnije, postaraće se Republika Srbija, odnosno njene institucije.

Pre nešto više od dve nedelje moja draga je donela na svet još jednu ćerku, tačno na rođendan Če Gevare, Donalda Trampa, Koje iz "Discipline kičme" i Svetlane Ražnatović. Nema sumnje da će joj zvezde iscrtati prilično zanimljiv put, a i nama sa njom. Beba je u velikoj meri već počela značajno da utiče na naš uobičajeni ritam i postojeće navike, pre svega po pitanju spavanja, slobodnog vremena, zabavnih, kulturnih, socijalnih i svih ostalih aktivnosti. Prioritet su ponovo postale pelene, vlažne maramice, benkice, portiklice, flašice i ostali deminutivi dostupni u svim bolje snabdevenim apotekicama i drogerijicama. Jedino što nije umanjeno su cene svih ovih potrepština.

Sunce tuđeg neba

Pre neki dan mi dobar prijatelj reče kako nema još puno normalnih ljudi u nenormalnom svetu. Ima nešto manje od dve decenije otkako mislim da nisam baš normalan.

Pripadam takozvanoj X generaciji, kažu da su to oni koji su rođeni između 70-ih i 80-ih godina XX veka. Ne pamtim Tita jer sam imao svega 2 godine kada je umro, ali sam čitao knjigu "Bilo je časno živjeti s Titom" i kao da se kroz maglu sećam da su svi oko mene plakali 4. maja 1980. godine. "Mora da je bio mnogo dobar ovaj čika", mislio sam, "kad je svima žao što je umro". Sad mislim da su oni stariji i iskusniji plakali jer su znali šta ih čeka. Ipak, ako pitate generaciju koja je X generaciju donela na svet, svi će se jednoglasno složiti da je tada bilo mnogo bolje nego danas. Onaj ko tvrdi suprotno laže, ili nije normalan. Posle Titove smrti je neko vreme po inerciji još sve funkcionisalo u tadašnjoj SFRJ, a onda je krenuo sunovrat koji traje i dan danas.

Kad sunce opet izađe

Dolazimo i po pozivu, ne žalite impulsa!

Nažalost, naslov će vas zavarati ako mislite da ću napisati nešto inspirativno, nadahnuto, pozitivno i optimistično. U prenesenom značenju, može donekle da bude optimistično, ukoliko se nadate da će nas sunce jednog dana zaista i ogrejati. Prošli su izbori, inaugurisan je novi predsednik "posle čega sunca nismo videli", dobili smo i starog predsednika za premijera i definitivno dokazali da smo parodija demokratski uređene države.

O čemu se onda radi ovde? Pa radi se o novom bahaćenju JP Parking servisa iz Novog Sada.
Zar opet? Pa to svi znamo, zašto ponovo o tome? - pitaće se neki.
Pa zato što njihovom bezobrazluku nema kraja.

Dnevnik jednog taksiste #8

Jacino golo telo zračilo je toplotom, a ja nisam mogao da zaspim ni dva sata nakon verovatno najboljeg seksa koji sam imao ove godine. Tačnije, jedinog, pošto sam apstinirao više od sedam meseci. Leva ruka ispod njenog vrata mi je potpuno utrnula a nisam želeo da je izvučem i slučajno je probudim, iako posle toliko pelinkovca sigurno ne bi ništa primetila. Ovi moji bilmezi bi mi pomerili dupe da znaju da smo Jaca i ja spavali, pa se sasvim sigurno neću hvaliti ni pred kim. Ne znam samo šta će ispasti od svega. Bolje da ne razmišljam previše, samo se prepustim, pa kako bude...

Dnevnik jednog taksiste #7

Photo: tamburix

Ne volim da generalizujem, ali ako primite vožnju iz "Gardena" u petak uveče, možete da očekujete dve opcije: namontirane cice koje migriraju u neku od folkoteka na celovečernju zabavu, ili namontirane opasne momke koji se spremaju da emigriraju. Istini za volju, momci obično imaju sopstveni prevoz u obliku crnih audija i BMW džipova sa zatamnjenim staklima, ali mlađi wannabejevi još nisu na tom nivou, pa masovno koriste usluge jeftinog taksi prevoza. Ovog puta je bilo nešto drugačije; čekale su me tri devojke i jedan mladić.

Slobodan dan

1. ustao u 7:00
2. odveo ćerku u vrtić
3. vratio se po ranac koji smo zaboravili
4. otišao ponovo u vrtić
5. trčao 
6. povredio koleno
7. odšepao do bankomata
8. vratio se do zgrade po auto
9. otišao do drugog bankomata jer na prvom nije bilo para

Zatrovanost naše varoši

Toxicity

Conversion software version 7.0
Looking at life through the eyes of a tire hub.
Eating seeds as a pastime activity
The toxicity of our city, of our city...

You, what do you own the world?
How do you own disorder, disorder?
Now, somewhere between the sacred silence,
Sacred silence and sleep,
Somewhere between the sacred silence and sleep
Disorder! Disorder! Disorder!

More wood for the fires, loud neighbors,
Flashlight reveries caught in the headlights of a truck.
Eating seeds as a pastime activity
The toxicity of our city, of our city...

When I became the sun
I shone life into the men's hearts

Zatrovanost

Konverzija, program, sedma verzija,
Posmatram život kroz točak na kolima.
Grickanje semenki je niz dokonih aktivnosti
Zatrovanost naše varoši, naše varoši...

Vi, kao, posedujete svet?
Kako ćete nered, nered?
Sad, negde između svete tišine,
Svete tišine i sna,
Negde između svete tišine i sna,
Nered! Nered! Nered!

 Više drva za vatru, glasne komšije,
Titraji svetla zarobljeni u farovima kamiona.
Grickanje semenki je niz dokonih aktivnosti
Zatrovanost naše varoši, naše varoši...

Kada jednom postanem sunce,
Isijavaću život u ljudsko srce.

Računar za 200 evra

- Da li bi hteo sa mnom da odeš do grada da mi pomogneš pri izboru računara?

Ovo pitanje su mi rođaci, prijatelji i poznanici postavili toliko puta, da mi je pomalo žao što nisam otvorio neku prodavnicu za preprodaju računara i perifernih komponenti, pa da nešto i zaradim.

Ljudi znaju da “petljam nešto sa kompjuterima” iako sam svoj prvi računar, za razliku od velikog broja tehnički potkovanijih kolega, kupio tek krajem 2003. godine. Međutim, vrlo brzo sam postao “stručnjak za elektroniku” i “majstor za kompjutere” u očima onih koji su mi postavili pitanje sa početka teksta.

Izvor: http://www.glasbergen.com/computer-cartoons

Pretpostavljam da je to zbog toga što sam još kao klinac obožavao da rastavim neki uređaj do najsitnijih detalja bilo presudno da se upustim i u rastavljanje te “crne kutije što zuji” pa da proniknem u surovi svet informacionih tehnologija. Surov zbog toga što ljudi kupe računar za dve i po plate, da bi njihov sin za nedelju dana “prekucao” poslednju verziju “Call of Duty”, “Pro Evolution Soccer” ili “Need for Speed” i onda shvatio da na njemu ne može da pokrene najnoviju 3D igru koja se upravo pojavila. Ne znam da li se više frustrira dete - “napredni” korisnik multimedijalne “zveri” ili njegovi roditelji koji, umesto zahvalnosti što su napokon priuštili svom čedu moćno sredstvo za učenje i zabavu, dobiju kritike kako drugari u školi imaju bolje mašine.

Nasilje u Srbiji

Nakon nedavne tragedije u Beogradu kada je tročlana porodica skočila sa zgrade, povela se još jedna u nizu rasprava putem društvenih mreža i u komentarima elektronskih medija. Prvo je "Blic", u želji za ekskluzivnošću, preneo pogrešnu informaciju da su svo troje poginuli, čuo sam da je to učinjeno čak i pre dolaska hitne pomoći na lice mesta. Potom su drugi mediji u narednih sat ili dva prenosili različite informacije, o tome da su skočili sa 5. ili 6. sprata, sa krova zgrade, o godištu roditelja i o zdravstvenom stanju dečaka, da bismo kasnije saznali šta se zapravo dogodilo. To je sve manje bitno. Ono što jeste bitno je razlog zbog kojeg se dogodila ova užasna tragedija, kao i razlozi svih tragedija iz prošlosti i onih koje će se dogoditi u budućnosti. Siromaštvo, depresija, psihoza, nasilje u porodici...

Kad sunce opet zađe

U trenutku kada je počinjao prvi koncert Hladnog piva u Hali sportova, ja sam osamdesetak kilometara severnije uspavljivao Mašu uz pesmu Kad sunce opet zađe Starih pizda iz Pule. Nakon što se rodila, plakala je prvih nekoliko nedelja noću. Pročitao sam na nekom forumu da je jedan tata pevao tu pesmu svom sinu kada ovaj nije hteo da spava, pa sam i ja rešio da  probam. Za divno čudo, uspevalo je. Ne pamtim kada sam joj poslednji put svirao pred spavanje, pošto je skoro uvek mama uspavljuje. Pevao sam "i zvezde nek ti kažu da još uvijek volim te ja..." kada je počela da plače.

Dnevnik jednog taksiste #6

Probudio sam se posle dvočasovne "sieste" i podrignuo od punjene paprike koju sam vario tokom sna. Treba raditi celu noć. Petkom uveče je za nijansu lakše raditi nego subotom, barem statistički gledano, ali izuzetaka uvek ima. Prošli put je prošlo bez ijednog incidenta, ali je zato 699 imao dinamičnu noć. Kad god krenem u auto setim se te priče, verovatno ću tako dok sam živ.

Bilo je prethodnih nedelja nekoliko napada na taksiste u gradu. Nije nam svejedno kad god neki sumnjivi likovi sednu na zadnje sedište pa nam dahću za vratom. Kolegu su izboli nožem jer nisu imali ili hteli da mu plate. Pa ne moraš mi platiti, pička mu materina, samo izađi iz auta i idi bestraga. Napali su i vozača gradskog autobusa. Zato se od svoje gumene palice ne razdvajam. Sva je sreća da je još nisam upotrebio. A hteo sam, mnogo puta. Trudim se da se maksimalno iskontrolišem, ali, posle višečasovne vožnje kroz gradsku gužvu, voleo bih da vidim nekog normalnog. Znam da su taksisti večiti krivci kod ostalih učesnika u saobraćaju, mnogi s pravom, ima nas raznih, ali kako ljudi danas voze, to nije normalno.

Dnevnik jednog taksiste #5

Dispečerka je objavila Bulevar 8, kod banke. Pošto na Stanici nije bilo kolega iz mog udruženja, prihvatio sam poziv, treba mi samo minut i po, čak i ako bude crveno na semaforu.

U Novom Sadu danas postoji 12 bulevara, računajući i ove nove, još nezavršene, koji će povezati Limane sa Telepom, Detelinarom i autoputem, neposredno pred nove izbore. Ipak, ako se kaže samo Bulevar, misli se na Bulevar oslobođenja, koji vodi od železničke stanice do Mosta slobode. Ja ga pamtim kao Bulevar 23. oktobra, što je datum kada je Novi Sad oslobođen od fašističke okupacije u Drugom svetskom ratu 1944. godine. Nazivi ulica se menjaju sa svakom novom vlašću, pa je tako i Bulevar dobio novi zvaničan naziv. Novo ime ne predstavlja neku drastičnu promenu, kontekst je isti, ali će se datum po kojem je dobio ime polako zaboraviti.